Reference

Становници Старог града и успутни пролазници имају срећу да дан улепшају историјским призорима које их окружују, пролазећи дуж Косовске улице - погледом на куполе храма Светог Марка, монументалну колонаду Главне поште, розете Старе телефонске централе, архив Југословенске кинотеке и друге зграде великог историјског, културног и уметничког значаја. Иза сваке фасаде постоји интересантна прича, о којоj промишљају док их ујутру буди мирис кафе из осунчаних кафића, док се сладе уштипцима, кроасанима и кнедлама из пекара, и док слушају веселу грају деце, која се играју у парковима и дворишту Основне школе „Дринка Павловић“.

Косовску улицу још богатијом чини Галерија Цветков. На први поглед простором мала, заправо духовним значајем велика, јер у њој свако може да нахрани очи и душу уметничким делима. Свако може да уђе и поприча са добродушном власницом Наталијом Цветков(1991) из Зрењанина, док слика или урамљује већ готова дела, или да сусретне значајна имена из света културе и уметности, и са њима размени по коју интересантну мисао. Из Галерије Цветков нећете изаћи, а да нисте стекли најмање десетак нових сазнања.

Љубав према уметности и таленат Наталији је пренела мама Весна (1965), школована као књиговођа, али уметница у бити. Заједно су отвориле прву породичну галерију у родном Зрењанину2010. године. Ова интересантна уметничка и породична прича почела је у Весниној младости, када је кроз мрачну реалност представа гладне деце у Африци, погнутих глава, скупљених, без наде, успела да пренесе осећај Weltschmertz-a, и подстакне посматрача на лично преиспитивање и учинак у друштву. Језовите представе изведене лавираним тушем и даље сматра за своја најсугестивнија дела.

Заокрет је дошао у подукама Синише Миланова, фирентинског сликара пореклом из Зрењанина, који је Весну подучио радом са спахном. Од тада, у сликама које красе данас многе домове и институције, домаће и иностране, данас се лако препознаје Веснино име: пролеће, светлост, младост. Већ пуну деценију Весна је председница Удружења ликовних аматера Зрењанина (УЛАЗ), које постоји већ тридесет година. Весна успева да омогући члановима УЛАЗ-а да излажу и продају своја дела у земљи и иностранству. На тај начин, чиме се треба посебно подичити, доприноси уметности и култури на локалном плану. УЛАЗ сваке године окупљања стотине уметника на Зрењанинском сусрету сликара у Народном музеју Зрењанина, уз подршку Скупштине града. Неки од уметника који су почели у УЛАЗ-у временом су се извештили и постали поштовани надалеко. Веома битна је њихова улога у децентрализацији уметничке сцене, те чињеници да култура и уметност допиру њиховом заслугом у домове и мање имућних појединаца.

Исти жар у себи носи и власница београдске галерије, Наталија Цветков. Дизајнерка текстила, сликарка, историчар уметности и уметничка предузетница, покреће је исти идеал да ужива са најдражим људима у уметности, као и да развија образовање и културу у Србији. Знања и инспирацију стечене путовањима по Европи, њен бунтовнички дух покушава да обликује на такав начин да избори веће могућности свима којима је креативно стваралаштво основа самоостварења. Због тога она окупља школоване и међународно награђиване уметнике, али и талентоване појединце који успешно стварају из потребе да ликовно изразе своје мисли и идеје, дајући свима подједнаку шансу да се искажу.

У Галерији Цветков, која је уједно и Наталијин атеље, може да се пронађе уметничко дело за свачију душу, на широкој скалиумно-рукотворина, инспирисаних мишљу Достојевског да „лепота ће спасити свет“, до оних који приповедају актуелне друштвене теме инепролазне, универзалне идеје. Такви су и разговори са креативном Наталијом, у коју уметници-савременици, али и колекционари, имају пуно поверења.Због тога се у Наталијином атељеу могу наћи дела Љубе Поповића, Синише Миланова, Александра Јеремића Чибета, Данице Митровић, Истока Франићевића, Марија Маскарелија, Саше Ловренова, Живана Вулића, Драгане Симић, Владана Терзића, Васе Доловачког, Татјане Пировић, Крсте Андрејевића, Ненада Јакешевића, Ђорђа Латиновића, Соње Ламут, Иване Видић, Милана Граховца, Милуна Видића, Бориса Хорвата, Данка Мановића, Сандре Митровић, Драгане Кнежевић, Зорке Церовић, Мелите Влаховљак, Душице Милошевић, Бранка Крстића, Цветка Лаиновића, Пеђе Ракићевића, Бојана Савића, Драгана Бартуле, Владимира Прице, Дејана Уларџића, Саше Марјановића, Славка Криунића, Зорана Настића, Стојана Пачова, Стојана Ђурице, Даде Ђурића, Милана Маринковића - Цилета, Милоша Шобајића, Здравка Мандића, и других. Галерија Цветков налази се не само по локацији, већ и по свом значају за многе уметнике, у самом срцу града Београда.

Natalija Sokanović, istoričarka umetnosti