Spontanost, iskrenost i duhovitost, zaustavljeni trenuci naše svakodnevice, običan život “malih” ljudi. To su prve asocijacije na stvaralaštvo Vladimira Price. Nasuprot toj konstataciji sledi dublje promišljanje o stvaralaštvu atipičnog umetnika, koji ono suštinsko vidi dušom i prenosi kistom u prividno jednostavne mizanscene naglašene naracije i autentičnog likovnog izraza. Jedinstvenost života, gruba i banalna, neshvatljiva i dramatična, transponovana je u seriju od tridesetak slika, u kojima su dominante – naturalistička kritika savremenog društva i izgubljena ljudskost.
Iako u radovima ima memorijalnog (ponajviše detinjstva), Vlada beleži univerzalne situacije i ljude, ne učestvujući direktno u tim dešavanjima. Izraženog osećaja za ljudske slabosti i mane, ali i pobede, tragajući za odgovorima, menja interpretaciju stvarnosti kroz oponentski svet ljudi s margine – naslednika, ponavljača, dremljivih, krivo nasađenih i šaljivdžija, pisaca i prepisivača, lepotica i voajera… ali i onih koji dolaze i odlaze, vežbaju poniznost ili se prosto ne daju. Bogatstvo naravi i navika ljudi podvojenog identiteta, kao i transformacije gestualnog, čine da se posmatrači prepoznaju u njima.
Većina kompozicija je krajnje diskretno rešena, s centralnim figurama zatečenim u žanr scenama. Druge su kompleksnije, razigranog kolorita, kao neke lude scenografije nadrealističkog teatra – zanimljivih eksterijera i enterijera, kao i akcentovanih detalja, s likovima koji su u međusobnoj interakciji ili suživotu sa životinjama. Jer, koke, psi i mačke su česti motivi Pricinih slika. Oni su pratioci protagonista, nekada kao personalizovani nosioci fabule, većinom kao nenametljivi posmatrači.
Bez obzira na snažnu crtu humora i sarkazma i čestu izjednačenost vedrine i teskobe koja prožima sve Vladine radove, ne mogu da se otmem i utiscima samoće i melanholije, duboko utkanim u mimiku portretisanih. Najbolji primer toga su slike mirnog kolorita, na kojima su u prvom planu solo persone u zamrznutim kadrovima svojih života.
Vladimir Prica je izraziti individualista, koji, izvlačeći pred posmatrače suštinu svog svedočenja o vidljivom, u svetu sveopšte dekadencije – na originalan način vizuelno govori o duhovnoj degeneraciji društva.
Maja Živanović, likovni kritičar